"Vidim sebe i dalje u istraživačkom novinarstvu"
„Ona je pokazala šta je pravo novinarstvo, kakvog je u Srbiji sve manje i mislim da bi Katarina, naša Kaća, bila ponosna što nagrada sa njenim imenom ide u ruke Dragane Pećo“, istakao je Veselin Simonović, direktor i glavni i odgovorni urednik portala Nova pri proglašenju ovogodišnje laureatkinje nagrade Fondacije „Katarina Preradović“.
Ta nagrada dodeljuje se za ispunjavanje visokih profesionalnih i etičkih standarda, profesionalni integritet i izuzetnost, a Pećo, novinarka KRIK-a, dobila ju je zbog serije tekstova o tajnim računima, uz ostale, ministra finansija Siniše Malog.
Njeni tekstovi su rezultat češljanja dokumenata procurelih iz kompanija koje nude ofšor usluge u poreskim utočištima širom svega. Do nekih 12 miliona dokumenata (!), nazvanih „Pandorini dokumenti“ (The Pandora papers) , dokopao se Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) u Vašingtonu, koji je – kako su naveli – organizovao najveću globalnu istragu svih vremena, obuhvativši 117 zemalja, uz učešće više od 600 novinara. Među njima i Pećo i njene kolege iz KRIK-a.
Nit su ovo prvi procureli „papiri“ koje je Dragana studiozno pročešljala, nit prvi put piše o Siniši Malom. A bome nije joj ovo ni prva nagrada.
Otkako se 2015. pridružila Mreži za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), učestovala je, kao deo međunarodne mreže OCCRP (Organized Crime and Corruption Reporting Project), u analizi svih dosad poznatih procurelih dokumenata („papira) – „Panamski papiri“, „Rajski papiri“, „FinCEN dosijei“ i sad „Pandorini papiri“.
„Veoma me obraduje kada se pojavi leak projekat, i nestrpljiva sam uvek da vidim šta se tu nalazi od dokumenata u vezi sa Srbijom. Često ne mogu da se zaustavim kopajući po materijalu, prelistavajući dokumenta“, otkriva Pećo. „Rad na istraživanjima u ovakvim projektima traje mesecima i ume da bude veoma naporno jer ponekad uporedo radim i priče koje nemaju veze s tim projektom.“
„Pandorini papiri su po obimu materijala koji se odnose na Srbiju bili najveći i tu smo imali mnogo posla, angažovana je bila skoro cela redakcija. Osim pretraživanja procurelih dokumenata i rada na pričama, sa urednicima sam i koordinisala ovaj projekat, bila u komunikaciji sa ICIJ-om ili drugim novinarima koji su deo Pandora papira, takođe sam bila mentorka mlađim kolegama koji nemaju toliko iskustva u radu na istraživanju ili oko istraživanja samih ofšor kompanija.“
Najbombastičnija priča iz poslednje ture procurelih dokumenata bila je ona koja je praktično zatvorila krug otvoren 2015. Te godine, Pećo je s kolegama objavila da je Siniša Mali tokom 2012. i 2013. kao zastupnik dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih ostrva kupio 24 apartmana na bugarskom primorju, od kojeg jedan na svoje ime.
Šest godina kasnije KRIK otkriva da Mali nije bio samo zastupnik, već vlasnik te dve ofšor kompanije.
„Prestanite da lažete!“, sve je što je Mali imao da poručio novinarima KRIK-a.
Pećo o Malom nije pisala samo povodom famozna #24stana, već tu ima i priča o korupciji i pranju novca, kao i intervju s njegovom bivšom suprugom, Marijom.
Od drugih priča na kojima je radila, Pećo izdvaja istraživanje imovine političara i formiranje baze imovine političara, sa desetinama profila, priču iz projekta „Prosudi ko sudi“ o sudiji koji radi najvažnije predmete o kriminalu i korupciji, a koji je izgradio apartmane na Kopaoniku…
„Jedna od dražih priča mi je iz 2013. kada sam otkrila ofšor firmu sa Paname koju je osnovao (nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije) Milorad Ulemek Legija sa svojim falsifikovanim hrvatskim pasošem. Radeći na toj priči putovala sam sama do Grčke jer je u toj državi bila adresa koju su prijavili i tamo sam razgovarala sa ljudima iz njihove uprave za sprečavanje pranja novca o onome što sam do tada objavila (profil sa svim podacima i desetine dokumenata o Legiji i Zemunskom klanu na sajtu OCCRP-ja). Mnogo mi je drago bilo kada sam gledala kako, poput neke scene u filmu, jedan od zaposlenih vadi fasciklu, štampa stranicu profila koji sam napravila, piše na fascikli Legijino ime i ’otvara’ fajl o tome oduševljen podacima koje smo objavili.“
Dragana je tu priču objavila dok je radila u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), gde je provela šest godina, sve do prelaska u KRIK.
„Mislim da je Dragana jedna od junakinja ovog vremena, za kakve obično niko nikada ne sazna“, priseća se tog perioda direktor CINS-a Branko Čečen. „Potpuno je lišena ikakvog osećaja sopstvene važnosti. Ćutljiva borkinja. Ali ako imate negde na svetu neki dokument koji svedoči o nečemu na šta niste bas ponosni – bolje vam je da ga neko drugi traži. Naći će ga. Sistematično, uporno, inteligentno, fokusirano biće vam je na tragu. Mislim, takođe, da ima gotovo dečiju radoznalost, ali i kapacitet za učenje. Treba joj nekoliko sekundi da prizove neku veštinu, jednom upotrebljenu pre tri godine, upotrebi je i ode dalje kao da se ništa nije dogodilo. U svakom slučaju, ko je ima u timu, ima i sreće i na koga da se osloni.“
U njenoj zvaničnoj biografiji stoji da je dobitnica međunarodne nagrade za izuzetne zasluge u istraživačkom novinarstvu u 2018. godini koju dodeljuju „Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO)“ i „Centralno-evropska inicijativa (CEI)“, Nagrade Evropske unije za najbolju istraživačku priču u Srbiji (2019), tri nacionalne Nagrade za izuzetnost u istraživačkom novinarstvu koju dodedeljuje NUNS i Američka ambasada (2011, 2014. i 2016.) kao i Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost 2014. godine. Zajedno sa kolegama iz KRIK-a, dobitnica je međunarodne nagrade Data Journalism Award (2017.) za projekat „Baza imovine političara“, kao i nagrade za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“ koja je dodeljena redakciji iste godine.
Pritisci, kampanje u tabloidima, spinovi s vrha vlasti i ćutanje institucija pred otkrićima istraživačkih novinara, svu tu tamnu stranu profesionalnog i odgovornog bavljenja novinarstvom u Srbiji iskusila je i Pećo, kao i druge njene kolege. Nije je od takvog odnosa prema poslu obeshrabrila ni svojevrsna poruka koja joj je upućena 2017, kada joj je ispreturan stan u kojem živi, a pritom ništa od vrednosti nije odneto!
„Taj slučaj do danas nije rešen i sumnjam da će biti s obzirom na to da sam sada ubeđena da taj upad i premetačina jesu povezani sa mojim poslom. Pre nekoliko meseci je predsednik Aleksandar Vučić rekao da bezbednosne službe znaju ko mi je upao u stan, ali da javnosti nije zvanično to saopšteno. Uostalom, ni slučaj obijanja stana Milice Vojinović (koleginica iz KRIK-a, prim.a) nije rešen, kao ni upad u stan devojke koja je radila kao naša menadžerka društvenih mreža.“
Pećo je završila studije novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i za to vreme pisala je za studentski list Politikolog i pravila TV priloge za emisiju Javna odbrana. Novinarstvo joj je bila želja od kad je imala desetak godina i kada još, kako kaže, „nisam ni znala šta je tačno novinarstvo i kako izgleda biti istraživački novinar, ali ničim drugim nisam imala želju da se bavim.“ Tokom srednjoškolskih dana u Zrenjaninskoj gimnaziji pisala je za srednjoškolski list Put i radila na emisiji na Radio Zrenjaninu.
Rođena je i odrasla u Perlezu, kojem se stalno vraća, a u šali voli da kaže da je već godinama „na privremenom radu u Beogradu“. Tokom osnovne i srednje škole svirala je u seoskom tamburaškom orkestru – prvo tamburicu pa bas-prim. Osim što „skoro ništa ne mogu da radim, a da u isto vreme ne slušam muziku“, uživa u prirodi, idiličnim seoskim predelima, dugim šetnjama, trčanje za vozovima („dok su još išli šinobusi kroz Perlez“), vožnji biciklom do okolnih sela, obavezno do Titela („dešavalo se da u danu pređem i do 70 km“).
„Vidim sebe i dalje u istraživačkom novinarstvu. Ne dozvoljavam da me obeshrabri to što nakon što otkrijem nešto, nema prave reakcije, ili to što odgovorni ne bivaju kažnjeni, već umesto toga nailazim na napade i spinove. Ipak smatram da ovaj posao ima smisla i da treba da ostane zabeleženo sve što novinari otkriju jer možda dođe dan kada će te stvari doći na red. Ja svakako mislim da građani zaslužuju da znaju ono do čega novinari dođu istražujući. Radim to za opšte dobro jer želim da verujem da ćemo jednog dana biti bolje društvo i lepše mesto za život. Koliko god da je to danas opasno biti istraživački novinar u Srbiji, u isto vreme je mnogo zanimljivo i uzbudljivo i da ponovo mogu da biram čime da se bavim, to bi ponovo bio moj izbor.“
Denis Kolundžija (VOICE)
